Nicanje mlečnih zuba, koji svojom pojavom izazivaju radost svakog roditelja, od izuzetnog je značaja. Rast zuba kod dece često uzrokuje osetljive desni, što decu čini nervoznom, uznemirenom, plačljivom. Neretko dolazi do pojačanog lučenja pljuvačke, svraba, ali može doći i do povišene telesne temperature. Kako bi se otklonile eventualne poteškoće koje mogu dovesti do uznemirenosti deteta i roditelja i olakšalo samo nicanje zuba, preporučuje se upotreba različitih tečnosti i gelova za premazivanje bezubih lukova, kao i korišćenje gumenih ili plastičnih predmeta ili specijalnih četkica, kako bi deca grickanjem stimulisala nicanje zuba. U ovom periodu je od izuzetne važnosti redovno praćenje nicanja mlečnih zuba, kao i rano otkrivanje tendencije nicanja pojedinih zuba ili grupe zuba u obrnuti preklop ili ukršteni zagrižaj. Pojava mlečne denticije u ustima započinje oko 6. meseca nicanjem donjih sekutića. U prvoj godini dete ima sve mlečne sekutiće, koje prati nicanje prvih mlečnih molara do 16. meseca života, zatim očnjaka, oko 19. meseca, a nicanjem drugih mlečnih molara u trećoj godini života završava se postavljanje mlečnih zuba u zubni niz. Varijacije redosleda nicanja mlečnih zuba nisu česte, ali mogu postojati individualne vremenske razlike u nicanju pojedinih grupa zuba.
Nicanje stalnih zuba počinje u 6. godini, pojavom prvih stalnih donjih molara, zatim nicanjem stalnih gornjih molara i stalnih donjih centralnih sekutića. Gornji centralni sekutići, donji i gornji lateralni sekutići, niču između 7. i 9. godine života, donji očnjaci i svi premolari između 10. i 11. godine. Među poslednjima u ustima pojavljuju se gornji očnjaci i drugi stalni molari, tako da se nicanje stalnih zuba završava do 12. ili 13. godine. Treći stalni molari niču kasnije.
Tabela opšteg vremenskog okvira i redosled nicanja zuba koji je najčešći:
Mogu li nešto da uradim da zubi moje bebe izbiju tačnim redosledom?
Ne možete ništa da učinite da zubi vašeg deteta izbiju određenim redosledom. Ponekad genetika to određuje pre nego što se rode.
U formiranju pravilne postavke stalnih zuba u zubni niz od izuzetnog značaja je uloga drugih mlečnih molara koji upravljaju nicanjem prvih stalnih molara. Čuvanje zuba u ustima do njihove fiziološke smene podstiče pravilan rast vilica, njenu normalnu funkciju i stabilnu okluziju. Zbog toga je bitno dete voditi kod stomatologa od najranijih dana kako bi se otklonio strah, stvorila adekvatna navika i prevenirale sve komplikacije koje mogu nastati preranim gubitkom mlečnog zuba. Prevremeno vađenje mlečnih zuba najčešće nastaje kao posledica karijesa ili traume zuba. To dovodi do pomeranja okolnih zuba i zuba iz suprotne vilice u novostvoreni slobodan prostor i stvaranja malokluzija.
Ortodontske nepravilnosti (malokluzije) ne predstavljaju klasično oboljenje, kao što su karijes i parodontopatija, već su to prirodne varijacije (odstupanja), koja se dešavaju u svakom biološkom sistemu. Većina ovih deformiteta nastaje kao proizvod udruženog dejstva nasleđa i faktora spoljašnje sredine. Da bi se prevenirao nastanak malokluzija, koje nisu determinisane nasleđem, neophodno je pridržavati se sledećih saveta:
- Prirodna ishrana (dojenje) je nesumnjivo najbolji stimulans za pravilan razvoj orofacijalnog sistema, kao i za fizički i psihički razvitak deteta. Iz tog razloga treba insistirati na dojenju najmanje 6 meseci, a najduže godinu dana po rođenju deteta. Ukoliko dođe do preranog gubitka mleka kod majke i prelaska na veštačku ishranu, ovakva vrsta prehrane se primenjuje po striktnim savetima stomatologa ili pedijatra.
- Po prestanku dojenja najpravilnije je preći na ishranu pomoću čaše i kašičice. U ovom periodu se ne preporučuje prehrana pomoću bočice sa cuclom zbog brojnih negativnih efekata koje ovakav način ishrane ostavlja na oralno zdravlje.
- Sa nicanjem mlečnih zuba ishrana se mora menjati i prilagođavati uzrastu deteta. Hrana treba da bude sve čvršća kako bi dete postepeno ovladalo funkcijom žvakanja.
- Potrebno je otklanjanje loših navika koje su najkarakterističnije za period odojčeta i malog deteta. Među ovim navikama se izdvajaju: sisanje prsta, usana, stranih predmeta, tiskanje jezika, disanje na usta, škripanje zubima, samopovređivanje itd. Posledice se ogledaju u poremećaju ravnoteže funkcija mišića obraza, jezika i usana, što utiče na nepravilno formiranje oralnih koštanih struktura. Otklanjanje loših navika se najbolje postiže ako se roditeljima ukaže na ozbiljnost posledica i daju saveti kako da pomognu svom detetu u odvikavanju od njih.
Otežano nicanje mlečnih i stalnih zuba
Ukoliko prilikom nicanja mlečnih zuba dođe do infekcije desni, preporučuje se premazivanje čajem od kamilice ili troprocentnim hidrogenom. Otežano nicanje stalnih zuba, pogotovo donjih umnjaka, daleko je ozbiljnije od otežanog nicanja mlečnih zuba. Ukoliko dođe do pojave bola, otoka, crvenila, povišene telesne temperature, ograničenog otvaranja usta, uvećanja regionalnih limfnih čvorova, neophodno je odmah se obratiti stomatologu, budući da brzo širenje infekcije u udaljene anatomske prostore može biti životno ugrožavajuće.
Da li su ogrlice od ćilibara efikasne u borbi da bolovima koji se javljaju prilikom rasta zuba?
Pojedini roditelji ih koriste i smatraju da su efikasne, ali savetujemo da se pre upotrebe ipak konsultujete da pedijatrom. Vrlo je važno izabrati pravu veličinu ogrlice kako bi ista bila u potpunosti bezbedna za bebu.
U Deksiko ponudi možete pronaći širok asortiman kako biste zubiće održali zadravim i bistavim. Sve proizvode možete pogledati OVDE.
Higijenu zuba je potrebno sprovoditi od najranijih dana brisanjem desnim sterlinom gazom koju je potrebno navlažiti fiziološkim rastvorom. Nakon nicanja prvih zubica savetujemo da počnete sa pranjem pomoću naprstka, a nakon par meseci započinje se sa pranjem pomoću mekane četkice za zube ali bez paste. Paste za zube namenjene za najmladje nisu štetne ni ukoliko se progutaju i one se uključuju nakon prve godine.
Kako dete raste tako je potrebno zubiće prati najmanje dva puta dnevno, time štitimo zubnu gleđ od mogućih oštećenja i sprečavamo mogućnost komplikacija.
