Jedno od prvih pisama koje sam napisala bilo je upravo pismo Deda Mrazu. Sećam se da mi je veoma bilo stalo da mu objasnim da zaista zaslužujem poklon koji želim jer je to bio jedini način da budem sigurna da ću ga i dobiti.
Davno sam prestala da pišem pisma tom dobroćudnom deki sede kose, bele brade, sa naočarima na vrh nosa ali i danas čekam i brojim dane do Nove Godine i Božića kad, makar na par trenutaka, opet mogu da dozvolim sebi luksuz i budem dete.
Počeci priče o Deda Mrazu
Da li ste se ikada zapitali odakle potiču priče o Deda Mrazu? Ko je on u stvari i koliko dugo traje legenda o njemu. Ukoliko vas je, makar malo, zagolica tema ovo je pravo mesto da o tome nešto više i saznate.
Prema istraživanjima mit i tradicija lika današnjeg Deda Mraza vezuju se za nordijsko-germansko verovanje u Boga Odina. Odin se slavio tokom paganskog praznika Yule koji se održavao sredinom zime. U tom periodu legenda kaže da je ovaj čovekoliki bog na svom konju sa osam nogu po imenu Slepnir, leteo nebom i nagrađivao poklonima i slatkišima decu koja bi u svojim čizmama na ognjištu ostavljala slamu, voće i povrće za Slepnira.
Posle prihvatanja hrišćanstva ovaj običaj darivanja se zadržao u Holandiji, Nemačkoj, Belgiji, Danskoj i ostalim zapadnim zemljama gde je svoje otelotvorenje pronašlo u Svetom Nikoli, svecu koji je svojim dobročinstvima i darivanjima donosio utehu i mir. Posebno je bio naklonjen deci, a novac i ostale dragocenosti tog vremena nije davao ljudima u ruke nego im je stavljao džep, kako bi se iznenadili kada ih pronađu.
Decenijama se popularnost Svetog Nikole širila i on je postao i ostao poznat kao zaštitnik dece i moreplovaca. Njegov praznik, dan Sv. Nikole, slavi se 6. decembra. Deci bi roditelji krišom, veče ranije ostavljali poklone pored kreveta kako bi sledećeg dana mogli da otvore darove čim se probude.
Za Svetog Nikolu se, prema zapadnim legendama, govorilo da ima dugu belu bradu, crveni ogrtač preko odeće i dugi drveni štap. Jahao je na svom velikom belom konju iznad krovova kuća i veoma revnosno osluškivao da li su deca bila dobra i poslušna tokom cele godine.
Kod Engleza je kult Sv. Nikole veoma brzo zamenio Father Christmas. Zbog svojih protestantskih običaja u Engleskoj su želeli da proslavu darivanja povežu i približe Isusovom rođenju pa su oni ovu vrstu tradicije zamenili likom Oca Božića (Father Christmas). Po predanjima on donosi dobre vesti o rođenju Spasitelja i povezuje se sa darivanjem i velikodušnošću prema siromašnima.
Deda Mrazov put u Ameriku
U 17. i 18. veku prilikom naseljavanja severnoameričkog kontinenta evropskim doseljenicima preneta je i legenda o Svetom Nikoli. Naziv Sinterklas su sa manjim izmenama kao ime ovog sveca koristili i nemci, holanđani, francuzi pa je stigavši u Novi Svet veoma brzo anglicizovana i preimenovana u Santa Clause (Klause).
Ime Santa Klaus američka štampa prvi put upotrebljava u svrhe najavljivanja praznika 1773. godine i od tada taj naziv ostaje utemeljen u svim etničkim grupama i doseljenicima američkog kontinenta.
I baš u tom periodu od lika Sv. Nikole nastaje Deda Mraz kakvog i danas poznajemo. Doduše pojedini rekviziti poput kape, crvenog odela sa krznom oko vrata i ruku, kočije, naočara, a kasnije sanke, irvasi dodavani su postepeno i po potrebi.
Tomas Nast bio je prvi umetnik, ilustrator koji je približno definisao izgled Deda Mraza koji mi danas poznajemo. U nedeljniku Hrper’s Weekly 3. januara sad već davne 1863. godine sa idejom da pošalje božićnu poruku usled građanskog rata Nast je objavio prvu ilustraciju miroljubivog, dobrodušnog dekice. Veoma brzo lik i kult Deda Mraza postaje neodvojivi deo opšte kulture.
Iako se u Evropskim pričama za Deda Mrazovu postojbinu smatra Laponija koja se nalazi na severu Finske, Nast mu je čak u jednoj od svojih priča i ilustracija odredio i stanište, mesto iznad granice polarnog kruga koje je nazvao Severni Pol.
Presudnu ulogu u stvaranju lika koji nam se smeši sa novogodišnjih čestitki odigrala je kompanija Koka- Kola. Oni su uzeli lik deke koji najavljuje novogodišnja i božićna slavlja i prilagodili ga svojoj marketinškoj kampanji postavljajući ga na praznične postere.
Zahvaljujući moći ove kompanije lik Deda Mraza postao je najprepoznatljiviji lik čija pojava na ulici, televizijskim programima najavljuje dolazak božićnih i novogodišnjih praznika.
„Ide Božić Bata…“
Za razliku od zapadne civilizacije pravoslavni narodi nastavljaju da slave Sv. Nikolu potpuno odvojeno od proslave Nove Godine i Božića. Poklone i darivanja u vreme ovih praznika obavljao je Božić Bata. U njega bi se prerušavao najstariji član porodice koji bi ranom zorom na Božićno jutro ulazio u kuću uz igru i pesmu noseći deci poklone.
U narednom periodu Božić Batu koji je nosio kožni gunj i šubaru zamenjuje likom i izgledom upravo Deda Mraz. Vremenom su se u Srbiji ustalila i Deda Mraz, koji deli poklone za Novu godinu i Božić Bata koji daruje za Božić.
Ho, Ho, Hooooo!!!!!!!!!!
Deda Mrazov posao ni malo nije lak. On preko cele godine sa svojim pomoćnicima vredno radi kako bi deca na vreme dobila poklone koje su u pismima tražili. Na Badnji dan ili veče uoči Nove Godine on preže svojih devet irvasa na čelu sa Rudolfom Crvenim Nosićem i sa Severnog Pola kreće da svoj deci sveta podeli poklone koje su poželeli. Sanke moraju da budu tople i udobne jer ga čeka duga noć i naporno putovanje.
Iako je star, mnogo star, Deda Mrazov lik čuvar je večnosti i neprolaznosti. I pored svojih godina on nikad i nikoga ne zaboravlja i svake godine stigne da obiđe svu decu sveta nošen čarolijom božićnih i novogodišnjih praznika.
Zato, bez obzira koliko imate godina, ostavite pored kamina nekoliko kolačića i šolju toplog mleka da se Deda Mraz okrepi i par jabuka i šargarepa za irvase. Kada ujutru budete ustali, u čarapi, čizmi ili ispod novogodišnje jelke čekaće vas poklon koji ste priželjkivali cele godine.
