BURAGO TEST: Megane RS

"Automobili. Opet ti automobili. Na sve strane automobili. Pa ti ne misliš ni na šta drugo nego samo na automobile!!" Da, uglavnom je većinu vremena tako. Otkad znam za sebe je tako. Pokojni teča je bio veliki automobilofil, a pošto nije imao sina preneo je tu ljubav svesrdno i momački na mene. Usledilo je manično kupovanje svih auto magazina i publikacija koje su mogle da se nađu. Slovenački Auto Magazin i Martin Česenj su bili najdraže štivo i činili su da se osećam važno jer učim sve te "stručne" stvari. Hrvatski Auto Klub je bio laganiji za čitanje i imao je neki svoj poseban šmek i voleo sam ga jednako kao i slovenački časopis. Ubrzo su usledili Auto Motor Und Sport, Gente Motori i Quattroruote. Učio se italijanski i nemački, kupovali su se rečnici, samo da bi se upilo što više informacija i znanja...

U pitanju je bio Ferrari 250 GTO iz 1962. godine u tradicionalnoj Rosso Corsa boji i nekakvim trkačkim nalepnicama, kao. Posle rata u Sarajevu, prošlo je mnogo godina do moje sledeće kupovine modela automobila u razmeri 1:18. No, to poglavlje priče ćemo nastaviti nekom drugom prilikom. Ovaj put, fokus je na magičnoj reči Bburago.

 

Tri brata iz familije Besana, po imenu Ugo, Martino i Mario su prvobitno osnovali Mebetoys (skraćenica od Meccanica Besana Toys) još davne 1959. sa idejom da proizvode die-cast replike automobila, iliti igračke. Mebetoys je i dan danas zapamćen kao jedan od pionira kada je u pitanju detaljnost izrade, ali Mattel ih je otkupio 1969. i potpuno izmenio trasu kretanja, sa akcentom na 1:43 razmeru i mnoge potpuno nebulozne modele u ponudi, po uzoru na lucidni Hot Wheels.

 

Braća Besana su zatim osnovala novu kompaniju po imenu MarToys, sa idejom da se baziraju na 1:24 razmeri. Ovo je bila svojevrsna najava za pomamu za većim razmerama koja se polako razvijala i kulminirala tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka. Tu sam negde, kao i većina vas koji se bavite kolekcionarstvom i ja ukačio celu priču. Nažalost, MarToys je pod tim imenom potrajao dosta kratko, samo dve godine po osnivanju 1974.

 

Da bi izbegli sličnost imena sa jednim drugim proizvođačem, promenili su ime u Bburago. Da, obavezno idu dva slova "B", jer prvo je porodični inicijal dodat na ime gradića iz kojeg potiču. Mali Burago Di Molgora, na severu Italije, 20 kilometara od Torina, zvuči romantično, zar ne?

 

Iako nije bio prvi, Bburago je uspeo da popularizuje 1:18 razmeru među potencijalnim kolekcionarima i stvori plodno tlo koje će kasnije izroditi mnoge druge proizvođače i usmeriti postojeće ka itekako velikom broju zainteresovanih. Izbor automobila tokom godina je varirao od starudija iz tridesetih pa sve do najaktuelnijih superautomobila svih renomiranih svetskih proizvođača. Neretko razmera nije bila baš najtačnije 1:18, ali se za to gledalo kroz prste, jer je prosto uvek bio divan osećaj da u svakom trenutku u ponudi postoji pedesetak različitih modela u raznim bojama, sportskim izvedbama sa nalepnicama kao i mnogobrojnim specijalnim verzijama. Dugo godina Bburago je proizvodio mnoge Ferrari modele, i F40 je uvek bio na vrhu liste mojih želja. Nisam ga nikad nabavio ali sam zato posedovao Testarossu, 348tb, 360 Modenu i ko zna šta sve ne. 

 

Kako su godine odmicale, i 1:18 pošast postajala sve nezaustavljivija, nicali su novi i novi proizvođači poput Kyosho i AutoART, bazirani u Kini, Tajlandu i Hong Kongu. Preduzimljivost i jeftinija radna snaga su ubrzo dovele do toga da je Bburago bivao sve manje konkurentan, pogotovo kada je u pitanju odnos cena/kvalitet. Finalni udarac pred krah je bilo potpisivanje ugovora Mattela i Ferrarija o ekskluzivnoj licenci (koja ističe ove godine). Bburago je bio klinički mrtav. Ali ipak sledeće godine, 2007. ih je kupila May Cheong grupacija koja je takođe vlasnik kompanije Maisto. Od tada, proizvodnja se izmestila iz Italije, ponuda modela je ostala manje više ista, uz par noviteta i par vaskrsnutih pojedinaca, sa akcentom na evropske modele. 

 

 

Pošto inače vozim Renault, a sve svoje stare Bburago modele sam rasprodao i ispoklanjao, odlučio sam da odem u prodavnicu i kupim Bburagov Megane RS kao jedan mali omaž i naklon onome od čega je sve počelo. 

 

 

Ljubav prema Renaultu i prema francuskim automobilima generalno je opet vezana za gore pomenutog teču cara, pošto je on uglavnom vozio uvek Francuze. Francuzi su uvek imali poseban dizajn, poseban šmek, poseban miris i posebnu upotrebnu vrednost. U poslednjih deceniju dve kada su automobili postali dosadne krofne bez ikakve mašte i kreativnosti, gde dosadni parametri, standardi i pravila kroje liniju, a prežvakane stilske vežbice i dizajnerske etide prolaze kod širokih narodnih masa kao priznat dizajnerski jezik jedne kompanije, jako je teško naći nešto novo, zanimljivo i originalno.

 

 

Megane druge generacije je bio svojevrstan twerk, guza i forma koja je uzmrdala konvencionalne norme (čak je i bila posebna verzija „Shake It“ za čiju reklamu su se veselo mrdale mnoge ženske zadnjice). Pokazalo se svetu još jednom da iz Francuske dolaze nekonvencionalne ideje, koje i dalje idu u korak sa tehnološkim postulatima modernog vremena, ali daruju nešto jedinstveno. Meni se svideo na prvu loptu. I još kada se po prvi put pojavila RS varijanta, bilo je jasno da imamo vrlo ozbiljnog igrača na pomalo uspavanom terenu hot hatcheva. Dve godine posle predstavljanja regularne verzije i godinu dana nakon osvajanja titule automobila godine u Evropi, Megane se pojavio u RS ruhu, pod dirigentskom palicom Renaultovog specijalnog odeljenja Renault Sport.

 

 

Pod haubom se nalazi dvolitarski redni četvorocilindraš sa turbopunjačem koji isporučuje 225 konjskih snaga, vezan na šestostepeni manuelni menjač. Fabrički deklarisana maksimalna brzina je 240 km/h, a do 100 km/h se stiže za 6.1 sekundi. Bburago je imao četiri različite boje u ponudi (koliko ja znam) ali smatram da je Inferno Orange najprimerenija i najautentičnija te sam se odlučio za nju. Takođe, kada je Bburago u pitanju, teško da možemo pričati o nekoj izrazitoj kolekcionarskoj superiornosti bilo koje od četiri boje. Metalik svetlo plava je dosadna, metalik nebo plava mi nekako nije dovoljno autentična a crna čini da detalji ne dolaze lepo do izražaja. So, orange it is, then!

 

 

 

 

Što se tiče same razmere, skidam kapu, ovaj put je Bburago bio vrlo precizan, ali to je verovatno zato što je u pitanju moderniji automobil i uz oficijelnu saradnju sa Renaultom je bilo moguće dokopati se blueprintova i iole verno reprodukovati sve linije. 

 

 

 

 

Naravno, Bburago je početak svega i zato se zauvek voli, ali jasno je odavno da preciznost odlivka i detalji koji bivaju zanemareni jednostavno moraju biti takvi i tačka. Recimo linija lajsne koja ide preko vrata čiji završetak nije dovoljno zašiljen, neprecizno ofarban migavac između prednjeg točka i vrata ili recimo Renault znak na felnama smuljan do neprepoznatljivosti. Sa druge strane, Renault Sport ispis na gorepomenutim lajsnama je vrlo precizan i odrađen je u originalnom fontu, te doprinosi malo "skupljem" utisku. Još jedna meni zanimljiva stvar je da Megane ima funkcionalne amortizere (što je verovatno preuzeto kroz saradnju sa sestrinskom Maisto grupacijom) a točkovi se vrlo lako i bez mnogo otpora okreću oko sasvim pristojno urađenih kočnica. 

 

 

 

S obzirom na kompleksnost prednje svetlosne grupe pravog automobila, i nije tako strašno Bburago odradio posao, čak je i rešetka grila stvarno rešetka, sa malim prorezima. Veliki usisnik za vazduh na prednjem spojleru ipak nije urađen kao rešetka već samo kao reljefna imitacija iste, znak Renault je mogao barem u sredini da se ofarba u crno (ili da se malo preciznije odlije) a maglenke ne deluju ubedljivo i bolje bi došle do izražaja da imaju neku hrom foliju ispod "stakla". Ovako se samo vidi boja karoserije i pada u vodu svaki pokušaj verodostojnosti. Antena na krovu jeste malo predebela i prekratka, ali je ipak tu, a meni je skroz simpatičan momenat što je unutrašnji retrovizor (sa ostatkom "neba") ofarban u belo. 

 

 

 

 

 

Poklopci motora i prtljažnika imaju dog leg šarke, što nije slučaj sa vratima. Motor i u originalu ne obiluje nekim mnoštvom vidljivih delova, tako da ni na modelu nema bog zna šta da se vidi. Barem su se potrudili oko farbanja, sa sve žutim akcentima, tako da i nije toliko loše. Prtljažnik je minimum minimuma, najosnovniji odlivak crne plastiketine gde stvarno nema ništa da se vidi, čak se ni polica ne pomera. I da, ako otvorimo vrata prtljažnika skroz do kraja, krivimo i oštećujemo krovnu antenu. Brisači su prisutni i napred i nazad što je opet za pohvalu, bolji su nego nikakvi (mada brizgaljke za čiščenje prednje svetlosne grupe nisu ispoštovali). 

 

 

 

 

 

Zadnji farovi ne izgledaju loše, jedino nervira što se nekako mrdaju i ugibaju na dodir, kao da će svakog časa da otpadnu. Renault znak na poklopcu prtljažnika je još nepreciznije izliven nego prednji, a ispisi "Renault Sport" i "Megane" su malo krivo zalepljeni i loše pozicionirani. Treća štopaljka je ofarbana u crveno ali to na mom narandžastom modelu ne dolazi baš najbolje do izražaja. Dubina izduvnih cevi nije baš zadovoljavajuća, tako da se vrlo jasno vidi plitkost odlivka, ali dobro, barem je ceo auspuh propisno ofarban i i odrađen kao zaseban deo koji ide skroz do motora. Model nosi francuske tablice i to mi je nekako dodatno cool momenat, radije nego da nema nikakve ili da ima neke reklamne sa ispisom imena modela. 

 

 

 

 

 

Najveća zamerka vezana za moj primerak je da je desni retrovizor nakaradno zalepljen tako da uvek stoji tužno nakrivljen ka dole. Pokušavao sam da ga na nežnije načine ispravim, ali avaj. Tako da ako neko od čitalaca ima eventualno neku sugestiju da to rešimo bez oštećivanja ili modifikovanja modela, pretvoriću se u uvo. Očekivano, u retrovizorima je folija koja imitira ogledalo, ali dobro, koliko para toliko muzike. 

 

 

 

 

 

U ovom cenovnom rangu ne može se očekivati ne znam kako precizno i detaljno urađena unutrašnjost, ali mislim da se Bburago ipak na nekim novijim modelima blago popravljao. Na pragovima su Renault Sport nalepnice, pedale su ofarbane u srebrno, prekidači za vezivanje pojaseva i prekidač za sva 4 migavca imaju taj crveni highlight, menjač izgleda lepo odliveno, tu je čak i čuvena ručna kočnica. Urađeni su i "cajgeri" kao nalepnice i stvarno uopšte nisu toliko loši. Osim toga, gomila crne, bezlične plastike, ali je stvarno ok. I da, ako pažljivo pogledate videćete da su u plastici izliveni narandžasti pojasevi koji vise sa unutrašnje strane B stuba. Jako sramotno izgledaju ali su ipak tu. Sa unutrašnje strane krova isto postoje neki detaljčići, za pohvalu je što su se uopšte time bavili, sa sve crvenim highlights na štitnicima za sunce. 

 

 

 

 

Osim pomenutog auspuha, donji deo automobila je sveden na potpuni minimum i ofarban u crnu boju, sa jako malo ikakvih detalja i ispisima "Bburago", "Megane Renault Sport" i "1/18, 0945, Made In China". Mnogo mi je žao što tu ne piše "Made in Italy", ali šta je tu je. 

 

 

 

 

Summa summarum, Bburago je i dalje jedini koji radi prvobitno izdanje Renaulta Megane RS ako izuzmemo Otto Mobile koji u resinu radi one R26 i F1 Team specijalne verzije, ali oni su svakako restyling modeli, nemaju nikakva otvaranju i u proseku su barem 3 puta skuplji. Po vodećim evropskim online shopovima, cena je uglavnom 28 eura iliti nekih 3230 dinara po današnjem kursu, a vidim da uglavnom imaju samo onu svetlo plavu metalik varijantu. Ja sam svoj primerak kupio u Dexy Co Kids prodavnici za 2.999 dinara što mu dođe oko 26 eura. I to je zato što Megane spada u skuplju Diamond kolekciju. Regularni Gold modeli se u Dexy Co Kids prodavnicama prodaju po smešnih 2.499 dinara (22 eura) a izbor je povelik, tako da je pravi trenutak da i vi započnete svoju 1:18 kolekciju. 


Tekt napisao i model testirao Matija Dagović

Fotografije preuzete sa: http://matijaconnoisseur.blogspot.com